Tekstovi

ODNOSI

Ljudi stupaju svakodnevno u razne vrste vrste odnosa. Kroz odnose ostvarujemo interakciju, komunikciju i razmenu. Odnosi - u koje stupaju  ljudi - predstavljaju treći nezavisan element. Odnos je posledica interakcije i svi učesnici učestvuju u njihovom gradjenju – neko pasivnije a poneko aktivnije. Pasivni učesnik u odnosu nije manje odgovoran za taj odnos ili slabiji, već pasivno prihvata nametnuti odnos. Aktivni učesnik odnosa ne mora da bude svesniji i zreliji već onaj koji više ispoljava agresivnost i volju. Dakle, složenost procesa medjuljudskog povezivanja prepoznajemo u stvaranju odredjenih i konkretnih šablona ponašanja ili "ugovora", kako ih je nazvala B.E.Brenan.

Dakle, kakvi su to Ugovori?

"Ugovori" naravno mogu biti Negativni i Pozitivni, što zavisi od stanja svesti u trenutku stupanja u odnose. "Ugovori" se stvaraju nesvesno i automatski. Ne uočavaju se jednostavno jer su zasnovani na onome što nije glasno izgovoreno – na očekivanjima, navikama, "običajima", i raznim mehanizmima odbrane. One oblasti našeg života u kojima stvari teku glatko i ispunjavaju nas, jesu oblasti u kojima smo stvorili "pozitivne ugovore" sa drugima, zasnovane na zdravim uverenjima. Zdravi i pozitivni odnosi imaju jasno utvrdjene odnose izražene kroz iskrenost, podršku, i obostranu brižnost. U takvim odnosima ima mesta za kreativnost, slobodno i nesputano samo-izražavanje, i podstiču razvoj svih učesnika odnosa. Negativni ugovori predstavljaju naše izazove razvoja. Ukoliko nam se "dese" i izgledaju nam kao da smo mi nevina žrtva u tom odnosu – znajte sigurno – da smo ih sami "prizvali", bili smo prijemčivi za takva iskustva. Negativni ugovori, kao i svaki ugovor, počivaju na "saglasnosti volja svih ugovornih strana". Negativni ugovori proizvode zavisne odnose. Oni ograničavaju osobe, zarobljavaju, kontrolišu, pa čak i zastrašuju. Utiču na stvaranje negativnih iskustava, povredjivanje, u nekim slučajevima pak i bolest. U takvim odnosima, energija odnosa je blokirana a samim tim i zdrava razmena emocija i misli.

Dakle odnosi koje stvaramo sa drugima uvek su odraz/ogledalo našeg stanja svesti. B.E.Brenan ističe da su "ugovori" holografski što znači da imaju tendenciju preslikavanje, iz jedne oblasti života u drugu. Dalje, "ugovori" su i intertni tj teže ponavljanju. Takodje, Ugovori su podsvesno motivisani - pa čak i kad se ljudima naglas ukaže na prirodu njihovih odnosa, uglavnom to odbacuju kao neutemeljenu kritiku, zlonamernost, i atak na njihov integritet.  

Nastanak negativnih ugovora 

Negativni ugovori su uslovljavajući, gde obe osobe uslovljavaju jedna drugu, svaka na svoj način, i svaka iz svog "razloga".

Dugoročno ponavljanje i ostajanje u takvim negativnim odnosima dovodi do samo-destrukcije, kada svesni napori postaju dijametralno suprotni podsvesnim stremljenjima. U takvoj situaciji drugi nam nisu ni potrebni – jer smo preko odnosa sa drugima stvorili negativan i nerazumljiv odnos prema sebi. Drugim rečima, u negativnim odnosima mi gubimo i zdrav i snažan odnos prema sebi.

Svaka strana u "ugovoru" učestvuje u odnosu iz neke odredjene Uloge/Identiteta (koju odražava stanje svesti) stvarajući nekakvu Igru. Ovde se nećemo baviti opisivanjima Igara kao što je to učinio E.Bern, već stanja iz kojeg se očekivane igre igraju i opisa takvih odnosa. Medjutim –treba razumeti prirodu tog našeg odnosa  zavisnosti ili uslovljavanja.

Negativni ugovori nastaju u detinjstvu, i formiraju se izmedju deteta i roditelja. Ovaj odnos nije samo zasnovan na učenju po Modelu ili pak Imitiranjem, već odnos uslovljavaju neizgovorena pravila ponašanja i duboka uverenja. Dakle, odnos se uslovljava mehanizmom "ako ovo – onda ono" stvarajući podsvesne programe. Takodje programi koji deluju automatski (nemamo svest ni kontrolu nad njima) nastaju stihijski na osnovu identiteta koji zauzimamo u porodičnoj dinamici- koja nas još više vezuje i obavezuje za odredjenu Ulogu i Igru. Naravno dete je u tom periodu uslovljeno i zavisno od strane roditelja, a kasnije on sam prenosi tu istu igru na druge oblasti svog života.

Po automatizmu, ponavljajući obrasce odnosa, osoba stvara tzv ponavljajuće životne obrasce, "privlačeči" u život, odnosno u taj odnos, ljude koji odgovaraju na takav tip odnosa. 

Gradjenje odnosa po automatizmu (dakle bez predhodnog razmišljanja o tome), stvara odredjene predrasude i iskrivljenja u percepciji, mišljenju i zaključivanju. Neuvidjajući šablon koji smo usvojili i u kojem istrajavamo ponavljajući ga, stvaramo i iskrivljeni pogled na uzrok i posledicu u ovakvim odnosima.  

U osnovi svih naših negativnih ugovora stoji strah od životnih iskustava, negativno uverenje (o sebi, drugima, životu, svetu) i odredjena slabost (ne izgradjeni i nezreli deo nas koji se opire razumevanju i sazrevanju). Strah od životnih iskustava bi mogli predstaviti kao strah od suočavanja, uvidjanja i iskrenosti. S obzirom da negativni ugovori imaju tendenciju ponavljanja – lažno nas uveravaju da će se negativna iskustva ponavljati po odredjenom redosledu i zakonitosti. Njega prati negativno uverenje koje ga lažno objašnjava a naizgled deluje racionalno i prihvatljivo. Odredjena slabost ili nerazvijeni sopstveni aspekt (kompleks) se ponaša kao (nezrelo) bezobrazno dete koje sve odbacuje a priori. Sigurno ste videli decu kada se histerično i neuvidjajno ponašaju (naizgled ničim izazvano)? Ne žele ništa da vide, čuju, ni razumeju. Toliko je njihovo ponašanje kompulsivno – da roditelj ostaje sa strane bespomoćan. E, tako i mi odrasli se ponašamo u situacijama kada naš nezreli identitet preuzme vodjstvo nad nama: po svaku cenu pokušavamo da održimo postojeću sliku o sebi (optužujući druge) i sopstvenim motivima odnosa koje smo izgradili. 

Dakle platforma negativnih ugovora su neznanje za postojanje odredjene i specifične matrice, sheme, odnosa, koje za posledicu ima iskrivljeno mišljenje, uverenje praćene negativnim emocijama,  koji se realizuju kroz  kompulsivno ponašanje.

Stanje svesti kao Pozicija iz kojih gradimo odnose

Razne psihološke škole imaju različite pristupe u sagledavanju, razumevanju i objašnjenju suštine goreopisanih odnosa, pa u skladu sa tim pristupaju i njihovom razrešavanju kroz terapijskiproces.

Emocionalne terapije PE metodom smaraju da je u suštini različitih tipova odnosa upravo stanje svesti iz kojeg osoba pristupa odredjenoj igri, odnosno, odnosu.
Svest kao orjentisanost prema sebi, prema drugima, vremenu i prostoru, opšte je prihvaćena definicija u okviru psihijatrije i kliničke psihodijagnostike, gde su kategorije orjentacije/deforjentacije kao indikator svesnosti a sve u cilju dijagnostifikovanja bolesti.
Budnost je osnovna manifestacija svesti, a narušavanje komponente budnosti izaziva odsustvo svesti, ili pak stvara tzv izmenjena stanja svesti (kao što je spavanje, halucinacije, kreativni momenti, hipnoza i sl.).
Svesni procesi, kažu neurobilozi, imaju svoju frekvenciju korteksa, merenu na elektroencefalogramu, koja se kreće u rasponu od 35-75Hz. U budnom stanju javljaju se dva tipa EEG talasa: alfa talasi kada smo opušteni i beta talasi kada smo koncentrisani na nešto i aktivni. Stanja svesti prilikom spavanja, takodje se dele na dva osnovna stanja REM i NREM, kod kojih se prepoznaju podfaze, koje se prepoznaju kao delta, gama i teta stanja svesti.
Iz ovoga možemo zaključiti da stanje svesti utiče generalno na našu poziciju, kao svojevrstan okvir naših svesnih, podsvesnih i nesvesnih procesa. 
Emocionalne terapije PE metodom polaze od toga da je kvalitet svesti onaj koji definiše našu poziciju u odnosima koje gradimo i u kojima učetvujemo, oslanjajući se na definiciju svesti J.Locka koji tvrdi da "je glavna funkcija svesti da nam pomogne da stvorimo lični identitet, povezujući prošle i sadašnje dogadjaje sa nama samima"; odnosno da je svest "sredstvo pomoću kojeg definišemo šta smo". Oponent ovoj definiciji Locka, D.Hjum, ukazuje da je osnovna funkcija svesti da "proizvodi veze izmedju onoga što je percipirano", odnosno "sve što svest može učiniti je da odražava redosled stanja sveta oko nas, lažno nas uveravajući da takav redosled stvarno postoji". Dakle funkcija svesti, u odredjenom stanju svesti, odražava/stvara veze izmedju percipiranog stvarajući odredjeni smisao vidjenog za nas; ovo itekako odredjuje našu poziciju, naš identitet u odredjenoj situaciji i relacijama, jer nam "daje" značenje i smisao naše uloge u tome.
S tim u vezi, tradicionalno se smatra da je mozak taj koji je vezan za svest /suprostavljene teorije su o tome da li je svest izlučevina sekreta mozga ili pak ona koja upravlja tim izlučevinama/ a posebno hipofiza (pinealna žlezda). Njena funkcija se ogleda u stvaranju hormona melatonina i triptofana, aminokiseline, koje utiču na stvaranje odredjenog stanja budnosti ali i osećanja.
Prema tome, svest nam omogućava da "putem pažnje vidimo sadašnjost, putem memorije da vidimo prošlost, a mašta nam služi da vidimo budućnost".

Emocije - kao platforma stanja svesti
Istraživanja o prirodi emocija su nepravedno zanemarena do pre samo dve decenije unazad, kao posledica prihvatanja mišljenja i orijentacije epistemologije kao dominantnog diskursa.
Danas je to sasvim drugačije, mada su udžbenici iz psihologije za npr srednjoškolce i dalje opterećeni ovakvim "bezbednim" pogledom na svet koji isključuje razumevanje emocionalne prirode čoveka.
I pored toga što su enormni resursi angažovani na polju istraživanja emocija i prihvaćeni kao značajni motivi ponašanja, one i dalje ostaju nedefinisane, tačnije, oko definicije emocija, kao i kod definisanja svesti, mnogo je kontradiktornosti i nesuglasica.
Dakle, šta su emocije?
Zanimljiva definicija J.Fajgelja glasi: "emocija je stanje koje predstavlja prepoznatljiv i integrisan psihofiziološki sklop reaktivnih sistema", a to su: fiziološki sistem /reakcija autonom.nervnog sistema/, motorni sistem (npr gestikulacija i mimika prilikom izražavanja emocija), i subjektivni/psihički/ reaktivni sistem (svesni subjektivni doživljaj, osećanja, percepcija i td.).
Navedeni sistemi teže da sinhronizovano deluju, a njihova saradnja nije dovoljno istražena i shvaćena. Za sada, još uvek ostaje psihosomatika kao oblast koja je doprinela razumevanju odnosa emocije-telo.
O karakteristikama emocija posebno su doprinela istraživanja u okviru marketinga, još ranih godina 20 veka, jer su uvideli da emocionalni odgovor je mnogo brži od misaonog.
Dakle karakteristike emocija su:
- emocije su uvek orjentisane prema nečemu (potrebam je tzv okidač/antecedent/ da bi se one izrazile) i uslovljene su kulturološki i iskustveno (naučeno)
- emocionalni odgovor je veoma brz
- nemamo svesnost nad nastankom odredjenih emocija, kao ni način na koji se povezala sa nekom draži
- kratkotrajne su i intenzivne
- izazivaju telesne reakcije, odnosno, ponašanja
Ono što treba zapaziti je to u samoj prirodi emocija da one spadaju podjednako i u polje naše podsvesti u polje naše svesnosti. Dakle one su neka vrsta mosta izmedju svesnosti i podsvesti.
U širem slislu pod emocije se smatra da spadaju: osećanja (subjektivni doživljaj emocije), raspoloženja, temperament, stav, emocionalna crta i afektivni stil. 
Emocije su svakako podsticaj za medjuljudske odnose i misli i kogniciju; takodje utiču na moralnu notu; čine jezgro duševnih bolesti; abnormalno ponašanje; i uopšte zdravlje čoveka.

Emocionalni poremećaji, o kojima će biti kasnije više reči, su prisutni u psihopatologiji, u grupe poremećaja kao što su: manija, depresija, bipolarni poremećaji, anksiozni poremećaji, depresija, poremećaji afekta i sl.

Dve "autostrade" Uma



Svest stvara Identitet 


Identitet je "okvir" Ličnosti
Svest, podsvest, nesvest i svesnost
Subjektivni, objektivni i univerzalni doživljaj stvarnosti
Mašta - neistražena funkcija svesti
 
 PERSPEKTIVE U NAUCI O ČOVEKU - PSIHOLOGIJI
INSTINKTI - univerzalni šabloni vrste
Šta se smatra PATOLOŠKIM, a šta ne